04.11.2017. Počinje razvojni trening NLP Practitioner

Najavljujemo da 04. novembra 2017. godine u 9.30 časova, u saradnji sa Smart Lead d.o.o. započinjemo trening - NLP Praktitioner. 

Da biste dobili maksimalan efekat od ovog treninga, nije vam potrebno nikakvo predznanje vezano za NLP. Mi ćemo vas naučiti svemu što vam je potrebno da znate, brzinom koja vama odgovara. Vama je potrebna samo želja i rešenost da uložite u sebe i svoj razvoj. Spremnost da svoj nivo komunikacije podignete na jedan viši nivo.

Ovaj popularni NLP Practitioner trening jeste lično putovanje u promene i otkrića. Ovim treningom otkrićete mnoštvo veština i tehnika koje će vam pomoći da se motivišete, izgradite samopouzdanje i naučite da ostvarite vaše životne ciljeve. Uz to ćete naučiti i razne alate koji će vam pomoći da prevaziđete sva ograničavajuća uverenja i blokirajuće misli.

Svi alati, tehnike i veštine koje dobijete na ovom treningu, primenjivi su odmah u svim oblastima vašeg života. NLP jeste oblik pozitivne psihologije koji se uglavnom fokusira na strategije i komunikaciju sa drugima. Razumevanje ovog koncepta omogući će vam da ispunite svoje najveće životne potencijale i postignete željeni uspeh.

Po završenom treningu dobijate međunarodno priznati sertifikat švajcarske NLP Asocijacije - IANLP.

NLP Practitioner jeste razvojni trening koji traje 7 modula, plus sertifikacija. Datumi kada će se treninzi održavati su sledeći:

04. - 05. novembar 2017, od 9.30 – 17.30
25. – 26. novembar 2017, od 9.30 – 17.30
16. – 17. decembar 2017, od 9.30 – 17.30
27. – 28. januar 2018, od 9.30 – 17.30
24. – 25. februar 2018, od 9.30 – 17.30
17. – 18. mart 2018, od 9.30 – 17.30
14. – 15. april 2018, od 9.30 – 17.30
12. maj 2018, od 10.00 – sertifikacija

Napominjemo da će petkom, pred svaki modul, biti održane vežbe u trajanju od 3 sata.

Detaljan opis svih modula kao i načina sertifikacije pogledajte u delu NLP Trening – NLP Practitioner - http://srdjandjokovic.rs/treninzi.php?trening=2

Cena treninga iznosi 999 eur. 

Načini plaćanja:

Za gotovinsko plaćanje ukupnog iznosa – 20% popusta.

Plaćanje možete vršiti i u 7 rata, s tim što se prva rata plaća na početku I modula i iznosi 20% od ukupnog iznosa. Preostali iznos možete platiti u 6 jednakih mesečnih rata.

Za sve dodatne informacije stojimo vam na raspolaganju.



17.11.2017. Seti se gde si krenuo

Sedim na svom tremu i posmatram to dete. Posmatram je već dugi niz godina. Gledala sam je kako raste iz malog devojčurka u obziljnu poslovnu ženu. Draga mi je, gotovo kao da je moja kći. Kao majka i baka, uvek imam taj osećaj, tu potrebu da zaštitim svoje čeljade, a i nju osećam kao takvu. Baš zbog toga ne mogu ostati ravnodušna na njenu patnju. Kad god je vidim ili joj čujem glas, osetim potrebu da je zagrlim, utešim, posavetujem, a onda sebe u toj nameri sprečim. Ko sam joj ja? Baka iz komšiluka. Kakva prava ja imam da se mešam.
 
Mlada, lepa, pametna i za malo uspešna. Nedostaje joj to nešto malo. Taj jedan korak. Kada bih i sama znala, mogla bih joj pomoći. Ali ni sama ne mogu da dokučim šta je to. Kada dođe na kafu kod moje ćerke, posmatram je i slušam i ne mogu da se otrgnem osećaju da negde nešto greši. U početku su te priče i ideje bile pune energije. Ona je bila puna pokretačke, pozitivne energije. Kako vreme prolazi, borba joj umanjuje tu snagu. Bori se sa nečim, previre, a toga nije svesna. U nekakvom je grču. Stegnuta. Puna nekih uverenja i predrasuda. Puna nekih strahova. Posao koji je pokrenula jeste posao njenog života. Obožavala ga je, bio je pravi za nju, a opet je stagnirala. Kao kada verglate motor starog automobila u pokušaju da ga upalite. On brunda, vergla, ali mu nedostaje samo malo da se upali. I vi i dalje verglate i očekujete da se upali. A problem je što ne otvorite haubu da pogledate šta je problem. Ništa ne pokušavate drugačije, nego nastavite da verglate, sve dok motor ne „presisa“. Dok ne crnke.
 
Tako i ona. Stalno na isti način, sa istim idejama „vergla“ i „vergla“ ali nikako da pokrene taj prokleti motor. Dođe mi da joj dobacim „Dete, otvori tu haubu i nađi problem.“ ali svaki put oćutim. Ko sam ja da se mešam? Stara neuka baka.
 
I tako to traje već duže vreme. Posmatram to čeljade. Vidim kako joj postepeno nestaje sjaja iz očiju. Čujem kako joj se gubi snaga i volja u glasu. Gotovo da osećam njenu patnju. A u meni želja da pomognem raste i raste. Ali kako?
 
Jednog dana je došla na kafu, a moja ćerka nije bila tu. Očekivala sam da ode, da dođe kasnije, ali ona je želela kafu da pije baš samnom. Sele smo i razgovarale o nebitnim, svakodnevnim sitnicama. Ne znam šta mi je više godilo. Njena lepota, njen nežan glas ili ta toplina koju je širila oko sebe. Milo moje stvorenje. U jednom trenutku se otvorila i uz uzdah krenula da mi priča o svojim nedoumicama, svojim problemima, strahovima. Imala je sve preduslove da posao kojim se bavi procveta, a opet ju je nešto kočilo. A ona je uporno pokušavala i pokušavala, ali nikako da krene. Pričala je o problemima iz okruženja, šta sve mora da uradi, sa čime sve mora da se bavi. I ja jednostavno nisam uspela da odolim. Morala sam da je pitam:
„Izvini što se mešam. Znam da sam samo baka iz komšiluka. Neko ko nije preterano učen. Bar ne u toj oblasti kojom se ti baviš. Ali ne mogu da se otmem utisku da si na tom svom putu smela sa uma ono najvažnije. Slušam te kako govoriš o problemima, sa čime se boriš, koje su prepreke i vidim i čujem da si potpuno fokusirana na to. Vidim i da te sve to opterećuje i na neki način guši. Ne znam šta je to što je potrebno uraditi u tom tvom poslu, ali po meni je taj posao isti kao i sve drugo u životu. Tvoj cilj u poslu je isti kao i svaki drugi cilj. A imam utisak da si ti taj svoj cilj negde izgubila iz vida. Opterećena si svim mogućim preprekama na koje nailaziš, problemima, ali još nijednom nisam čula da govoriš o tom cilju. A mora da si ga na početku imala. Da bi negde stigla, ti moraš da znaš gde želiš da ideš. Evo kao ja. Kada krenem subotom ujutru na moju pijacu, ja tačno znam gde idem. Ako se negde usput desi da su radovi u toku, ili  da je promenjena trasa mog autobusa, ja se prilagodim. Odem drugim prevozom, drugom ulicom, ali svakako stignem na tu pijacu na koju sam krenula. A zamisli da u takvim situacijama ne znam gde sam krenula, šta bi se desilo? Ili bih se vratila odakle sam krenula, bez završenog posla, ili bih lutala okolo, ko zna koliko dugo, ali na cilj svakako ne bih stigla. Zar ne? Zato draga moja, prestani sebi komplikovati život. Kažu da je umetnost življenja života, živeti ga jednostavno, ne komplikovati ga. Tako se lepo seti onog svog početnog cilja. Fokusiraj se na njega. A prepreke? Pa njih ćeš prevazilaziti onako usput, bez mnogo truda, lako!“
 
Osećala sam potpuno zadovoljstvo zbog izrečenog. Toliko duga sam se kočila, misleći da nisam ja ta koja je merodavna da njoj daje savete. Ali zar u životu nije sve jednostavno? Zar nismo mi ti koji sve sami komplikujemo iz meni potpuno nejasnih razloga? Zar suština nije uvek ista? Po sjaju u njenim lepim očima i jakom prizvuku rešenosti u glasu koji sam čula dok je odlazila, zaključujem da joj je to što sam joj rekla nešto značilo. Vreme će već pokazati.

22.11.2017. Ne propuštajte važne trenutke!

Ova sreda je posebna za mene, pa će i ovaj tekst biti posvećen meni najvažnijoj stvari u životu, mojoj porodici.

Ja sam svoju porodicu zasnovao dosta mlad. O iskustvu tu nema ni govora. Kada stvarate porodicu, vi stvarate nešto novo, znači iskustva nemate. Na tom putu je bilo svega, svakakvih iskustava, kao u svakoj normalnoj porodici. Svakako da je put na kome od jednog malog nevinog stvorenja stvarate odraslu osobu, spremnu da život prigrli i živi punim plućima, najizazovniji zadatak, ili iskustvo svakog roditelja. Učite vi njih, onda oni malo uče vas i tako u krug. Rezultati tog putovanja zavise, ne mnogo od toga koliko vremena, energije ili samoga sebe ulažete u taj odnos, već od kvaliteta toga što ulažete. Zavisi od vašeg odnosa sa partnerom sa kojim ste krenuli na taj put. Od vašeg međusobnog razumevanja i podrške. Zavisi od mnogo toga. Najvažnije od svega jeste da na tom putu uživate u svakom trenutku. Jer ti trenuci prolete i nikada se ne vrate. Trenutak kada prohodaju, kada izgovore prvu reč, kada krenu u školu, kada se prvi put zaljube, kada se pojavi prva dilema,... Moja supruga i ja samo se trudili da nijedan od tih trenutaka ne propustimo, da budemo sastavni deo svakoga. I jesmo, a ipak ostaje osećaj da nam je mnogo toga promaklo. Da možda nismo dovoljno uživali, da nismo bili dovoljno svesni važnosti tih trenutaka. Da smo ih uzimali zdravo za gotovo. U roditeljstvu se crta ne podvlači. Roditeljstvo traje čitavog života. Samo se smenjuju faze. U jednoj fazi ste svojoj deci potrbeniji u fizičkom smislu, a u nekoj drugoj više kao podrška. Svakako da smo jedni drugima uvek potrebni. Kada sagledam svoju porodicu, mogu samo reći da sam neizmerno ponosan. Ponosan prvo na svoj brak i odnos supruge i mene, a onda neizmerno ponosan na našu decu. Odnos koji smo izgradili i koji i dalje gradimo, iako su oni već odrasli, dobri ljudi, takav je da me potpuno ispunjava. Možda i moja zrelost sama po sebi dovodi do toga da kvaliteta tog odnosa budem posebno svestan i da na poseban način uživam u svakom trenutku koji provodim sa njima. Kako god bilo, osećaj da imate bezgraničnu podršku svoje porodice, osećaj da možete doći kući i o svojim nedoumicama razgovarati sa tim mladim pametnim ljudima i od njih dobiti iskrene savete pa i kritike, predstavlja nešto najbolje što vam se može desiti. 

Negujte i uživajte u svojoj porodici. Negujte svoj brak, podržavajte se, komunicirajte. Vi ste osnova i od vašeg odnosa sve zavisi. Negujte i uživajte u tim malim bićima koja su deo vaših života i ne propuštajte niti jedan jedini trenutak. Neće se vratiti.